Pregled energetskih kretanja širom regiona. Za potpunu analitičku pokrivenost, uključujući detalje na nivou projekata, praćenje regulative i investicione informacije, pretplatite se na naše Dnevne izveštaje i mesečne strateške preglede.
Dešavanja ove nedelje su ponovo bila obeležena apsorbovanjem spoljnog šoka dok se unutrašnja politika kretala različitim kolosecima. Obnovljeni sukob na Bliskom istoku podstakao je rast cena sirove nafte i goriva na skoro svim tržištima u regionu, otkrivajući koliko različito režimi kontrole cena u svakoj od zemalja apsorbuju takav pritisak. Istovremeno, otvorio se sve veći jaz između Srbije, koja produbljuje svoje energetske odnose sa Vašingtonom, i Kosova, čiji je dijalog sa Sjedinjenim Državama u zastoju, što je odstupanje koja će verovatno oblikovati pristup obe strane diversifikaciji gasa i regionalnoj integraciji u narednim mesecima.
Energetska politika i regulatorni pravac
Najinteresantniji politički događaj nedelje je bio je sve veći jaz između Srbije i Kosova u pogledu pozicioniranja prema Vašingtonu – u energetskim pitanjima. Beograd je otvorio novi strateški dijalog sa SAD koji se tiče gasne infrastrukture, diversifikacije snabdevanja i dugo najavljivanog projekta reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, uz dodatno produženje licence koja štiti NIS-ovu rafineriju nafte.
Priština je, nasuprot tome, dobila upozorenja bivših zvaničnika da je njen sopstveni dijalog sa Vašingtonom u zastoju, što je jaz koji bi mogao usporiti njen put ka regionalnim LNG planovima i širem gasnom projektu pod pokroviteljstvom SAD kojem tek treba formalno da se pridruži.
U drugim zemljama, nacionalni regulatori su tiho nastavili da usklađuju okvire sa dizajnom tržišta EU. Novi albanski zakon o električnoj energiji, koji je stupio na snagu ovog meseca, otvara vrata aktivnim kupcima, agregaciji i uslugama odgovora na potrošnju, što odražava slične reforme tržišta za krajnje kupce o kojima se raspravlja i u Srbiji i Severnoj Makedoniji.
Republika Srpska u Bosni i Hercegovini preduzima korake ka zatvaranju pravne praznine koja je manjim solarnim projektima omogućavala izbegavanje konkurentnih nabavki, što je znak da dizajn sistema podsticaja širom regiona sazreva od jednostavne feed-in podrške ka modelima zasnovanim na aukcijama.
Crna Gora je, u međuvremenu, spojila resore energetike, rudarstva i nafte i gasa u jedno ministarstvo u okviru šire rekonstrukcije vlade, što je promena kojoj će biti potrebno vreme da se dokaže.
Problemi sa izdavanjem dozvola takođe su se pojavile u više zemalja. Organizacije civilnog društva na Kosovu su se obratile sudu kako bi osporile ekološke saglasnosti za dva hidroenergetska projekta, tvrdeći da su javne konsultacije bile neadekvatne, dok su u Albaniji nastavljeni protesti zbog zakona koji olakšava izdavanje dozvola za razvoj turizma unutar zaštićenih područja, što je pitanje koje je Evropski parlament označio kao rizik za put zemlje ka pristupanju EU.
Infrastruktura i projekti
Investicije u prenosnu mrežu napredovale su na nekoliko frontova. Crna Gora je pustila u probni rad svoj novi dalekovod Lastva-Pljevlja, koji bi trebalo da poboljša pouzdanost protoka električne energije između juga zemlje bogatog hidroenergijom i severa zavisnog od uglja.
Albanija je ojačala svoju distributivnu mrežu uoči vrhunca turističke sezone, dodajući privremene trafostanice i pojačavajući nadzor u svojim priobalnim turističkim područjima.
U Hrvatskoj, talas industrijskih investicija u transformatore i visokonaponske kablove odražava širi evropski obrazac: kako se elektrifikacija i izgradnja obnovljivih izvora ubrzavaju, oprema koja ih povezuje na mrežu postaje vredna investiranja.
Aukcije za obnovljive izvore energije i dalje su primarni mehanizam za nove proizvodne kapacitete. Kosovo je svečano otvorilo izgradnju novog solarnog parka u Kramoviku i ima aukcije za vetar u završnoj fazi nadmetanja.
Crna Gora, nasuprot tome, još uvek prerađuje tendersku dokumentaciju za svoje odložene aukcije za solarnu i vetroenergiju nakon što je prethodna runda poništena iz proceduralnih razloga, što naglašava kako rizik izvršenja (a ne nedostatak interesovanja) glavna prepreka za izgradnju obnovljivih izvora na manjim tržištima.
Planovi za gasnu infrastrukturu su postepeno napredovali. Srbija priprema višegodišnji program proširenja mreže, delom podržan od strane Svetske banke, sa ciljem jačanja svog transportnog sistema i približavanja zemlje statusu regionalnog čvorišta za tranzit gasa.
U Bosni i Hercegovini nastavljeni su razgovori o dugo planiranoj Južnoj gasnoj interkonekciji, pri čemu su zvaničnici ponovili posvećenost finalizaciji ugovornih uslova.
Severna Makedonija se formalno pridružila široj regionalnoj inicijativi za koordinaciju transporta gasa, pozicionirajući svoj nacionalni sistem za povezivanje na rute snabdevanja koje sežu prema Grčkoj i dalje.
Nijedan od ovih projekata nije prešao iz faze planiranja u fazu izgradnje ove nedelje, ali potvrđuju da diversifikacija izvora snabdevanja gasom ostaje aktuelni regionalni prioritet.
Energetska tržišta, cene i investiciona klima
Glavna tržišna priča ove nedelje bila je neravnomernost kojom se globalni naftni šok preneo na cene na pumpama. Obnovljeni sukob na Bliskom istoku podigao je referentne vrednosti sirove nafte tokom nedelje, a regulisana tržišta goriva na Kosovu i u Crnoj Gori prilagođavala su cene naviše skoro svakodnevno, dok je Albanija zabeležila oštriji skok nakon što je ukidanje mehanizma transparentnosti cena uklonilo instrument koji je ublažavao rast. Severna Makedonija je krenula u suprotnom smeru, smanjujući akcize kako bi odbranila svoju poziciju najjeftinijeg tržišta goriva u regionu.
Regionalna tržišta električne energije pokazala su sličnu promenljivost, pri čemu su cene za dan unapred oštro oscilirale tokom nedelje jer je proizvodnja iz solarnih elektrana obarala podnevne cene, dok ih je večernja oskudica ponovo podizala, povećavajući vrednost fleksibilne proizvodnje i skladištenje.
Data centri su tema koja je dobila na značaju ove nedelje: njihova potražnja za energijom počinje da menja način na koji investitori razmišljaju o kapacitetu mreže u regionu, pri čemu se i Srbija i Crna Gora pominju kao kandidati za njihov razvoj s obzirom na industrijsko zemljište, hidroenergetske resurse i sve bolju ponudu projekata obnovljivih izvora.
To je u neskladu sa stalnim finansijskim pritiskom u energetskim državnim preduzećima, od sektora daljinskog grejanja u Srbiji – gde akteri opisuju potraživanja i dugove za gas kao najgore u istoriji, do elektroprivrede u Republici Srpskoj u Bosni, kojoj su ponovo bile potrebne državne garancije za kredite kojima pokriva svoje tekuće obaveze.
EU I GLOBALNI KONTEKST
Globalna energetska tržišta su ostala u stanju napetosti jer je sukob između SAD i Irana podigao cene sirove nafte i izazvao novu zabrinutost oko protoka nafte kroz Ormuški prolaz, što je rizik za koji je šef Međunarodne Agencije za energetiku (IEA) rekao da bi trebalo da zabrine svet ukoliko se ubrzo ne reši.
Evropska Komisija je u međuvremenu nastavila da gura svoju tranzicionu agendu, predstavljajući akcioni plan za elektrifikaciju koji ima za cilj da približno udvostruči udeo električne energije u finalnoj potrošnji energije do 2040. godine, uz predloženo ublažavanje pravila tržišta ugljenika namenjeno oslobađanju kapitala za industrijsku dekarbonizaciju.
Solarna energija je u junu pretekla nuklearnu kao najveći pojedinačni izvor električne energije u EU, naglašavajući koliko se brzo miks proizvodnje menja čak i dok geopolitika stalno drži energetsku bezbednost na dnevnom redu.
Novi paket sankcija protiv Rusije ponovo nije usvojen zbog unutrašnjih podela u EU, što pokazuje da je postizanje konsenzusa o energetskoj politici prema Rusiji i dalje teško.
Za podatke na nivou projekata, praćenje regulative i specifične analize po zemljama, pretplatite se na naše Dnevne energetske izveštaje i mesečne strateške preglede.