Pregled energetskih kretanja širom regiona. Za potpunu analitičku pokrivenost, uključujući detalje na nivou projekata, praćenje regulative i investicione informacije, pretplatite se na naše Dnevne izveštaje i mesečne strateške preglede.
Eksterni cenovni šok je i ove nedelje diktirao agendu širom regiona. Obnovljeni sukob u Zalivu je naglo podigao cene sirove nafte i evropske referentne cene gasa, a svaka od vlada na Zapadnom Balkanu je odgovorila istim instrumentom: privremenim poreskim olakšicama na pumpama, produženim kriznim ovlašćenjima ili administrativnim plafonima cena. Značajnija priča je ono što je ovaj šok razotkrio, a to je da region i dalje apsorbuje energetske šokove kroz javne budžete, a ne kroz diversifikovano snabdevanje ili fleksibilnije domaće sisteme.
Energetska politika i regulatorni pravac
Porez na goriva je postao podrazumevani krizni instrument u regionu. Srbija je produžila privremeno smanjenje akciza, Crna Gora je smanjila dažbine na dizel i benzin nakon što ih je nakratko vratila, Severna Makedonija je produžila proglašeni krizni režim za naftne derivate i signalizirala da smanjenje poreza na dodatu vrednost ostaje opcija, a Bosna i Hercegovina je nastavila sa šemom rabata u maloprodaji u jednom od svojih entiteta. Kosovo, koje administrativno utvrđuje maksimalne maloprodajne cene, sprovodilo je povećanja skoro svakodnevno.
Ove mere su fiskalno prihvatljive na kratak rok, i politički neizbežne, ali se ponavljaju uz stalno produžavanje roka važenja – umesto da budu zamenjene.
Gasna politika se kretala u suprotnom smeru, ka suštinskim – umesto ka privremenim merama.
Hrvatska je izdala obavezujuće uputstvo za popunjavanje domaćih podzemnih skladišta pre grejne sezone, Severna Makedonija je potvrdila da će se na jesen formalno pridružiti regionalnom aranžmanu Vertikalnog gasnog koridora, a Bosna i Hercegovina je unapredila pregovore o ugovoru za južnu gasnu interkonekciju koja ima za cilj okončanje pozicije sa jednim snabdevačem.
Južna ulazna tačka iz Grčke, i komercijalni uslovi povezani sa njom, će u narednom periodu odrediti da li je diversifikacija stvarna alternativa ruskom snabdevanju ili skupa rezervna opcija.
Geopolitika je ušla u regulatornu sliku direktnije nego obično. Vašington je produbio bilateralnu stratešku saradnju sa Srbijom i potpisao međuvladin sporazum sa Crnom Gorom o implementaciji strateških projekata, dok je suspendovani dijalog Kosova sa Sjedinjenim Državama postao eksplicitno unutrašnje političko pitanje, pri čemu ga delovi opozicije povezuju sa prihvatanjem američkog LNG-a.
Srbija je, u međuvremenu, ušla u poslednje dane meseca bez jasnoće o tome da li će izuzeće od sankcija koje pokriva njenu naftnu kompaniju u većinskom ruskom vlasništvu biti produženo, što je pitanje za koje je Beograd više puta priznao da ga ne kontroliše.
Albanija je donela zakon kojim se deo poljoprivrednog zemljišta otvara za razvoj solarnih i vetroelektrana, kao i skladišta, što je izazvalo kritike u vezi sigurnosti snabdevanja hranom, dok su javne konsultacije o velikom kompleksu bakra i zlata u istočnoj Srbiji izazvale organizovan lokalni otpor.
Pitanja izdavanja dozvola se sve više pomeraju od papirologije – ka društvenom pristanku.
Infrastruktura i projekti
Kapacitet mreže je i dalje ograničavajući faktor sektora. Srbija upravlja prijavama za priključenje koje su nekoliko puta veće od njene instalisane snage, Severna Makedonija je odobrila planove za obnovljive izvore i skladištenje koji već premašuju veličinu njenog postojećeg elektroenergetskog sistema, a operateri u Crnoj Gori su upozorili da rast solarnih kapaciteta nailazi na fizička ograničenja mreže bez pratećeg skladištenja. Praktična posledica je preraspodela investicionog rizika: projekti se više ne dobijaju na osnovu dozvola i tarifa, već na osnovu toga gde je interkonekcija fizički dostupna i kada.
Investicije u prenosni sistem napreduju, mada sporije od proizvodnje. Visokonaponski koridor između Crne Gore i Bosne i Hercegovine je napredovao je kroz regionalni proces selekcije projekata, radovi na prekograničnoj vezi između Severne Makedonije i Albanije su ušli u fazu završnog testiranja, Kosovo je obezbedilo dodatno finansiranje nemačke razvojne banke za modernizaciju mreže, a crnogorski operater prenosa je potvrdio rastući višegodišnji investicioni ciklus.
To su projekti koji određuju da li će odobreni planovi za obnovljive izvore u regionu zaista biti plasirani u mrežu, i oni su najmanje vidljiv deo energetske tranzicije. Hidroenergija, istorijski osllonac fleksibilnosti u regionu, je pod velikim pritiskom. Dotoci Dunava su pali na otprilike polovinu dugoročnih proseka, smanjujući proizvodnju u velikim srpskim hidroelektranama na delić uobičajene, primoravajući na veći uvoz i na veće korišćenje zastarelih termokapaciteta. U tom kontekstu, Srbija je napredovala u planiranju projekta reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Energetska tržišta, cene i investiciona klima
Na regionalnim tržištima električne energije za dan unapred se trgovalo u neobično širokom rasponu tokom jedne sedmice, krećući se od srednjeletnjeg zatišja do oštrog redefinisanja cena i nazad, kako su se prognoze vremena i obnovljivih izvora menjale.
Dve karakteristike ove trgovine su vredne pažnje – pored volatilnosti. Prvo, region se ponovo podelio na jasne cenovne zone, pri čemu su Srbija, Albanija i Severna Makedonija bile znatno jeftinije od severnih tržišta, dok je Italija postavljala regionalni plafon. Drugo, cenu električne energije sve više istovremeno određuju gas i hidrološki deficit.
Veleprodajne cene gasa su naglo porasle na evropskim referentnim tržištima i prenose se u regionalni ugovore o snabdevanju. Popunjenost skladišta gasa širom Evrope je ispod prošlogodišnjeg nivoa, a nekoliko vlada je odložilo prilagođavanje tarifa.
Raspoloženje investitora nije oslabilo, ali je postalo veoma selektivno, uz izmenjene kriterijume selekcije. Kapital se kreće ka imovini koja monetizuje fleksibilnost i pristup mreži, a ne obim energije: strukture finansiranja baterijskih skladišta koje se testiraju na ostalim tržištima u Jugoistočnoj Evropi (Bugarska i Rumunija), postaju referentni slučaj za Zapadni Balkan.
Hrvatska je po prvi put otvorila sufinansiranje baterijskih sistema za domaćinstva, kreditne linije za korporativnu efikasnost i obnovljive izvore u Srbiji su proširene. Glavni pokretač ulaganja u fleksibilnost je činjenica da su unutar-dnevne razlike u cenama u regionu postale dovoljno široke da isplate fleksibilnost.
EU I GLOBALNI KONTEKST
Regionalna slika je ove nedelje gotovo u potpunosti oblikovana van regiona.
Eskalacija između SAD i Irana, je pogurala brent naftu u trocifrenu zonu – pre delimičnog smanjenje krajem nedelje usled izveštaja o pregovorima. LNG tokovi iz Zaliva su bili poremećeni, a punjenje evropskih skladišta je zaostajalo za planom.
Evropska Unija je odobrila novi paket sankcija protiv Rusije i nastavila sa razvojem svoje agende elektrifikacije, što pokazuje put kojim se Zapadni Balkan mora kretati u procesu pridruživanja.
Takođe, Vašington je privremeno suspendovao kaznene carine koje se primenjuju na zemlje regiona, što je protumačeno kao podsticaj za veće američko prisustvo u snabdevanju gasom i razvoju infrastrukture.
Za energetske sisteme koji su uvoznici nafte, zavisni od malog broja ulaznih tačaka za gas, i sa sve većim deficitom vode, spoljni faktor je trenutno dominantan faktor u sprovođenju energetske politike.
Za podatke na nivou projekata, praćenje regulative i specifične analize po zemljama, pretplatite se na naše Dnevne energetske izveštaje i mesečne strateške preglede.