Pregled energetskih kretanja širom regiona. Za potpunu analitičku pokrivenost, uključujući detalje na nivou projekata, praćenje regulative i investicione informacije, pretplatite se na naše Dnevne izveštaje i mesečne strateške preglede.
Glavni problem u regionu je ove nedelje bio sve veći jaz između političkih ambicija i fizičkih kapaciteta. Obnovljivi izvori energije, skladišta i nove gasne veze nastavili su da napreduju tempom koji bi pre nekoliko godina delovao nezamislivo, dok su mreže, regulatori i političke koalicije, čiji je zadatak da apsorbuju taj rast, pokazali vidne slabosti – od formiranja vlade na Kosovu, koje je u zastoju zbog jedne jedine odluke u vezi sa energetikom, do toplotnog talasa koji je nekoliko nacionalnih mreža doveo blizu granice funkcionisanja. Energetika više nije samo pozadinska infrastruktura na Zapadnom Balkanu, nego teren na kome se lome koplja oko geopolitičkog i ekonomskog pravca regiona.
Energetska politika i regulatorni pravac
Kosovo je ove nedelje pokazalo kako energetske odluke postaju bitke za geopolitičko svrstavanje. Debata o tome da li buduće snabdevanje bazirati na uvoznom američkom gasu ili na novoj termoelektrani na ugalj otišla je daleko izvan tehničkog planiranja, postavljajući se kao preduslov u koalicionim pregovorima i tačka sporenja između sadašnjih i bivših zvaničnika, koji to predstavljaju kao test mesta Kosova u evroatlantskom taboru, a ne kao pitanje troškova ili emisija. Ova epizoda podseća da se energetska diversifikacija i udaljavanje od snabdevanja povezanog sa Rusijom sada na domaćem planu, pored ekonomskog, tumači i kao spoljnopolitički pokazatelj.
Proizvodnja električne energije iz uglja se širom regiona suočava sa sporijim, ali podjednako značajnim pritiskom. Izveštaji o usklađenosti su ponovo ukazali na to da termoelektrane u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Severnoj Makedoniji emituju sumpor i prašinu znatno iznad dozvoljenih granica, pri čemu su regulatori pod sve većim pritiskom EU mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) da ili primene postojeća pravila, ili prihvate da će izvoz iz postrojenja koja nisu usklađena postajati sve manje konkurentan.
Crnogorski projekat revitalizacije termoelektrane Pljevlja sada je pod ponovnim nadzorom u pogledu toga da li je investicija zaista donela obećana ekološka poboljšanja, što je znak da će se čak i završeni projekti suočiti sa kontinuiranim revizorskim pritiskom, umesto da budu tretirani kao zatvoreni slučajevi.
U pogledu regulative, nastavljeno je usklađivanje sa zakonodavstvom EU o obnovljivoj energiji. Srbija je otvorila konsultacije o izmenama kako bi uskladila svoju šemu podsticaja sa direktivama EU, Crna Gora je ubrzala izmene radi pojednostavljenja procesa izdavanja dozvola i oslobađanja malih solarnih sistema od obaveze dobijanja građevinske dozvole, dok su federalne vlasti Bosne i Hercegovine izuzele dva velika projekta vetrolektrana od daljih ekoloških procena.
Ništa od ovoga ne rešava pitanja finansiranja ili kapaciteta mreže koja i dalje koče izgradnju, ali sugeriše da je pravni okvir za brže uvođenje obnovljivih izvora energije sada uglavnom uspostavljena širom regiona, idući ispred infrastrukture koja je neophodna za njeno korišćenje.
Infrastruktura i projekti
Projekti obnovljivih izvora energije su ove nedelje nastavili da se šire na gotovo svim frontovima, uz napredak solarnih i vetro projekata od faze dobijanja dozvola do izgradnje u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Ono što se posebno izdvaja je da se skladištenje sada razvija uporedo sa proizvodnjom, a ne kao naknadno rešenje: novi solarni projekti se od samog početka sve više integrišu sa baterijskim sistemima, što je znak da investitori dizajniraju projekte imajući u vidu mrežnu integraciju i osetljivost cena, a ne samo ciljeve za instalirani kapacitet.
Reverzibilne hidroelektrane se u regionu izdvajaju kao najpoželjnije rešenje za problem fleksibilnosti. Srbija je preduzela konkretan administrativni korak vezan za razvoj reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica, proglasivši zemljište potrebno za pristupnu infrastrukturu javnim interesom, dok Severna Makedonija gura napred svoj veliki projekat reverzibilne hidroelektrane Čebren preko svoje državne energetske kompanije, nakon izostanka interesovanja privatnih investitora. Oba slučaja ilustruju isti obrazac: vlade su sve spremnije da iskoriste državna sredstva i administrativne alate kako bi razvile kapitalne projekte skladištenja koje privatni sektor nije uspeo da isfinansira.
Paralelno se nastavila diverzifikacija gasne infrastrukture, pri čemu dugoročni uvozni sporazum Albanije, koji ide preko grčkih terminala i Transjadranskog gasovoda (TAP), predstavlja najjasniji znak da vlade na Zapadnom Balkanu osiguravaju snabdevanje koje nije ruskog porekla, i pre nego što će domaća infrastruktura biti spremna da ga u potpunosti iskoristi. Hrvatska proširuje sopstvene kapacitete LNG terminala i gasovoda kako bi tu ulogu proširila na regionalnom nivou, dok potencijalna interkonekcija Srbije sa Rumunijom i još uvek nerešena debata na Kosovu pokazuju koliko neravnomerno teče trend diverzifikacije, u zavisnosti od početne pozicije svake zemlje i političkog interesa za snabdevanjem koje je usklađeno sa interesima SAD.
Nije baš sve teklo glatko: prvi državni vetropark u Srbiji koji je razvio EPS, i koji je na mreži tek 6 meseci, je već prestao sa radom zato što dobavljač turbina nije ispunio svoje ugovorne obaveze. Ovo je samo podsetnik da treba biti oprezan sa pretpostavkama da će se regionalni projekti u razvoju, bez ikakvih poteškoća, pretvoriti u gotove kapacitete.
Toplotni talas je predstavljao dodatni stres test, gurajući hrvatski nacionalni prenosni sistem do ivice operativne izdržljivosti, dodatno naglašavajući zašto skladištenje i jačanje mreže, a ne samo nova proizvodnja, postaju ključno ograničenje u regionu.
Energetska tržišta, cene i investiciona klima
Usporeni proces prodaje srpske naftne kompanije NIS od strane ruskog većinskog vlasnika, ostao je najznačajniji nedovršeni posao ove nedelje. Vašington je ponovo produžio period važenja licence mađarskom kupcu za pregovore o kupovini, a komentatori u Beogradu sve više tretiraju dogovor kao pitanje pravovremenosti, a ne suštine, čak i dok pretnja sankcijama definiše način na koji NIS u međuvremenu može da posluje. Bez obzira na ishod, ova epizoda je jasan pokazatelj koliko energetski sektor Srbije ostaje zavisan od odluka koje se donose van regiona.
Tržišta električne energije pokazala su da se region, pod pritiskom potražnje podstaknute toplotnim talasom, deli po poznatim linijama: skuplji severni koridor koji obuhvata Mađarsku i Rumuniju, i jeftiniji južnobalkanski blok koji obuhvata Srbiju, Grčku i Bugarsku. Taj cenovni jaz postaje investicioni signal, pri čemu posebno Bugarska razvija izgradnju više gigavat-časova baterijskih skladišta, zbog trgovine zasnovane na volatilnosti koju je toplotni talas izneo na videlo, a ne samo radi stabilizacije obnovljivih izvora.
Kapital pritiče u regionalnu energetiku iz raznolikih izvora, obuhvatajući turske, kineske, južnokorejske i nemačke investitore i finansijere koji su aktivni na projektima solara, vetra i skladištenja energije.
Energetski sektor Albanije izdvojio se kao jedna od retkih pozitivnih stavki u sve lošijim rezultatima anketa o investicionoj klimi, pokazujući da međunarodni investitori i dalje tretiraju balkansku energetiku kao relativno sigurnu i rastuću klasu imovine – čak i dok se šire poslovno okruženje pogoršava. Takvo poverenje investitora je u suprotnosti sa problemom koji će oblikovati sledeću fazu razvoja: električna energija u regionu ostaje znatno jeftinija od proseka u EU, što je dobro za konkurentnost, ali loše za isplativost privatnih investicija.
EU i globalni kontekst
Ozbiljan toplotni talas širom zapadne Evrope podsetio je da je fleksibilnost mreže, a ne proizvodni kapacitet, sada ključno evropsko ograničenje: cene na tržištima za dan unapred u Nemačkoj, Belgiji i Holandiji naglo su skočile kada je solarna proizvodnja opala po zalasku sunca, a sistemi su morali da se oslone na gas i ugalj, čak i na tržištima sa visokim udelom obnovljivih izvora.
Paralelno sa tim, napori EU da se oslobodi zavisnosti od ruske energije su nastavljeni na nekoliko frontova, od produženih sankcija, do sukoba sa Vašingtonom oko pravila o metanu vezanih za uvoz američkog gasa.
Ovi procesi ukazuju da je kontinent još uvek usred tranzicije: više se odmaklo u izgradnji obnovljivih izvora energije nego u izgradnji skladišta i interkonekcija neophodnih da bi se na njih moglo osloniti.
Za podatke na nivou projekata, praćenje regulative i specifične analize po zemljama, pretplatite se na naše Dnevne energetske izveštaje i mesečne strateške preglede.