Pregled energetskih kretanja širom regiona. Za potpunu analitičku pokrivenost, uključujući detalje na nivou projekata, praćenje regulative i investicione informacije, pretplatite se na naše Dnevne izveštaje i mesečne strateške preglede.
Toplotni talas je ove nedelje promenio energetsku sliku regiona, podigavši potražnju na sezonske maksimume i proširivši cenovni jaz između tržišta koja imaju mogućnost da izvoze višak solarne energije, i onih koja se i dalje oslanjaju na termoelektrane i uvoz. Iza toga se krila standardna priča: neravnomeran napredak u integracijama sa energetskim tržištem EU, nerešena pitanja u vezi sa imovinom povezanom sa Rusijom, zastoj u razvoju prekogranične infrastrukture i sve veći fiskalni pritisak na državna energetska preduzeća. Ova nedelja je, više nego većina drugih, ogolila koliko kapaciteti mreže i skladištenja zaostaju za ambicijama regiona u pogledu obnovljivih izvora energije.
Energetska politika i regulatorni pravac
Srpska energetska preduzeća i dalje su pod fiskalnim nadzorom, pri čemu Međunarodni monetarni fond (MMF) vrši pritisak na vladu da reši pitanje velikih dugova prema državnim kompanijama za električnu energiju i gas, kao i da nastavi sa povećanje cena, koje je više puta odlagano iz socijalnih razloga. Formiranje cena na osnovu stvarnih troškova, manji broj zaposlenih u energetskim preduzećima i stroža naplata dugova su politički nepopularni u izbornoj godini, pa Beograd nastavlja da balansira te obaveze sa povećanim subvencioniranjem za ugrožena domaćinstva. Slična dinamika, manjeg obima, vidljiva je i u Republici Srpskoj, gde je elektroprivreda ovog entiteta ove godine podigla niz kredita kako bi pokrila troškove uvoza – umesto da poveća cene, što pokazuje da subvencionisane cene širom regiona sve više postaju finansijski rizik, umesto da nestaju.
Nerešeni vlasnički status nacionalne naftne kompanije Srbije je i dalje bio dominantna tema, pri čemu je Vašington produžavao operativne dozvole povezane sa sankcijama u kratkim intervalima (ovog puta do 31. jula). Svako produženje odlaže, umesto da rešava pitanje da li će lanac snabdevanja gorivom u Srbiji morati da se restrukturira u kratkom roku.
Istovremeno, debata o usklađivanju energetske politike vodila se i na Kosovu, gde američke diplomate nastavljaju da vrše pritisak radi učešća u regionalnim inicijativama za tečni prirodni gas (LNG), dok su blokirana Skupština i tehnička vlada odložili usvajanje novog zakona o energetici — što je odlaganje koje Prištinu sada počinje da košta kako finansijskih sredstava EU, tako i poverenja investitora.
Na regulatornom planu, usklađivanje sa EU pravilima o električnoj energiji i obnovljivim izvorima je nastavljeno, ali neravnomerno. Severna Makedonija je usvojila novi zakon o obnovljivim izvorima energije, čime su, između ostalog, stupili na snagu ugovori o razlici (CfD) i sistem garancija porekla, što je značajan korak ka trgovini zelenom energijom.
Ministri Energetske zajednice, koji su se ove nedelje sastali u Prištini, izvestili su da se region bliži potpunom prenošenju paketa EU za integraciju tržišta električne energije, što je prekretnica koja bi tržišta električne energije Zapadnog Balkana približila spajanju sa jedinstvenim tržištem EU.
Crna Gora je saopštila da je završila harmonizaciju sa tim istim paketom i da ima za cilj da zatvori poglavlje Energetika u pristupnim pregovorima sa EU do kraja godine.
Obrazac je kod svih primera isti: formalno pravno usklađivanje se kreće brže od infrastrukture i institucionalnih kapaciteta koji su potrebni da bi ono postalo operativno.
Infrastruktura i projekti
Dugo planirana Južna interkonekcija, koja treba da poveže Bosnu i Hercegovinu sa Hrvatskom, ponovo je propustila rok za potpisivanje ugovora usled nerešenog unutrašnjeg spora oko toga koji nivo vlasti polaže pravo na zemljište preko kojeg bi gasovod trebalo da prolazi.
Nasuprot tome, gasna veza Severne Makedonije ka Grčkoj nastavlja da se razvija prema planu, pri čemu su nadležni operatori prenosnih sistema potvrdili da projekat treba da bude završen sledeće godine, kao deo šireg koridora koji povezuje nacionalna tržišta gasa u širu evropsku mrežu.
Razvoj vetroelektrana pokazao je sličnu, mešovitu sliku. Regulatori u Bosni i Hercegovini odobrili su veliki projekat vetroelektrane bez zahtevanja potpune procene uticaja na životnu sredinu, dok su drugi odbili zbog nepotpune dokumentacije, što ilustruje koliko su procesi izdavanja dozvola u regionu i dalje neravnomerni i diskrecioni.
Kosovo je pokrenulo prve namenske aukcije za vetroelektrane kako bi dodale deo čistih kapaciteta energetskom miksu kojim i dalje dominiraju dve stare termoelektrane na lignit.
Kompanija Alcazar Energy je potvrdila planove za izgradnju više od 1.5 gigavata kapaciteta vetroelektrana i solarnih elektrana širom Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, što ukazuje na to da je međunarodni kapital i dalje spreman da preuzme rizike koji prate rane faze dobijanja dozvola.
Glavni projekat reverzibilne hidroelektrane u Srbiji, Đerdap 3, privukao je pažnju političke javnosti nakon što je opozicija ukazala na česte promene u planiranom kapacitetu i procenama troškova tokom protekle dve godine (1.800 MW ili 2.400 MW; 1.4 milijarde EUR ili 2.63 milijarde EUR?). Revitalizacija manjih hidroelektrana odvija se bez kontroverzi: EPS je obezbedio potrebne dozvole za remont stare elektrane na jugu zemlje u okviru dugoročnog programa modernizacije, koji se zajednički finansira sa evropskim razvojnim partnerima. O projektu državne vetroelektrane, koja je zamišljena da bude prva u sistemu EPS-a, ponovo je razgovarano sa nemačkim finansijerima, ali vetroelektrana i dalje ne radi.
Kapacitet mreže, a ne dozvole, postaje ključno ograničenje za obnovljive izvore energije. U Hrvatskoj je nekoliko stotina megavata solarnih i vetroprojekata, koji već imaju ugovore o priključenju na mrežu, i dalje neizgrađeno zbog nedostatka slobodnog kapaciteta – što je fenomen koji operatori sistema nazivaju „zaključani projekti”.
Crnogorski operator distributivnog sistema ukazao je na sličan problem, upozoravajući da talas novih solarnih priključaka, u kombinaciji sa nedavnim ekstremnim vrućinama i porastom nelegalnih priključaka na mrežu, ozbiljno testira lokalne mreže građene za drugačiju eru potrošnje.
Odgovor širom regiona izgleda isto: kombinovanje novih kapaciteta obnovljivih izvora sa baterijskim skladištima od samog početka, kako bi se operatorima mreže omogućilo da ublaže oscilacije u proizvodnji, kao i da se zaštiti ekonomičnost projekata od rizika prinudnog isključenja sa mreže (curtailment).
Energetska tržišta, cene i investiciona klima
Regionalni toplotni talas doveo je do nestabilnosti cena električne energije. Mađarska i Rumunija su zabeležile su oštre skokove, pri čemu su cene na tržištu dan-unapred nakratko dostigle nivoe koji nisu viđeni još od krize 2022. godine, vođene potrošnjom za hlađenje i smanjenom proizvodnjom iz nuklearnih elektrana, koje su bile primorane da smanje rad zbog visokih temperatura reka.
Veleprodajna cena u Srbiji je porasla jer je zemlja, zahvaljujući oporavku hidrologije, prešla iz neto uvoznika u neto izvoznika, ali je i dalje ostala ispod cena u Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj. To je obrazac koji srpski i bosanski izvoz čini komercijalno privlačnim kad god severna tržišta postanu skuplja.
Grčka i Bugarska su se kretale u suprotnom smeru, gde je snažna proizvodnja iz obnovljivih izvora oborila njihove cene i potvrdila njihovu ulogu – kao tržišta koja stabilizuju cene u regionu.
Pored ovih svakodnevnih promena, učesnici na tržištu se sve više se fokusiraju na strukturni problem – sve veći jaz između podnevnog viška solarne energije i večernje nestašice, što je prepoznato kao glavni komercijalni rizik za investitore u obnovljive izvore. Ovaj jaz počinje da menja način na koji se ugovaraju cene, posebno u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, gde skladištenje energije u baterijama prelazi iz kategorije „bilo bi dobro imati” u preduslov za finansiranje novih solarnih kapaciteta.
Uska grla na distributivnom nivou dodatno usložnjavaju problem, ograničavajući rast malih solarnih elektrana i sistema kupaca-proizvođača (prozjumera), čak i tamo gde postoje povoljni uslovi na veleprodajnom tržištu.
Međutim, investiciona klima na Zapadnom Balkanu ostaje pozitivna – kada su osnove projekta dobro postavljene.
Hrvatska državna elektroprivreda i nekoliko privatnih energetskih kompanija su najavili projekte vredne više milijardi evra, vezano za modernizaciju mreže, baterijska skladišta, geotermalnu energiju i zeleni vodonik. Poruka ovih najava je da strateški investitori tretiraju uska grla u mreži i skladištenju u regionu – kao prilike, a ne kao barijere.
To samopouzdanje ide ruku pod ruku sa manje optimističnom realnošću za nekoliko vlada: Kosovo, Srbija i Bosna i Hercegovina suočavaju se sa mogućnošću da ove godine izgube značajan deo sredstava podrške EU zbog neispunjenih reformi — što je podsetnik da je politički rizik često glavno ograničenje za energetsku tranziciju regiona.
EU i globalni kontekst
Na nivou EU, postepeno ukidanje korišćenja ruskog gasa se odvija sporije nego što to zakonski rokovi sugerišu: količine ruskog gasa iz gasovoda i LNG terminala koje ulaze u EU su zapravo porasle u prvim mesecima godine, jer su snabdevači ubrzali isporuke pre stupanja na snagu strožih ograničenja predviđenih za 2027. godinu, pri čemu se Mađarska i Slovačka i dalje oslanjaju na dugoročne ugovore za snabdevanje iz Rusije.
Toplotni talas koji opterećuje Zapadni Balkan je podstakao intervenciju iz Brisela, gde je visoka zvaničnica Evropske komisije predstavila ekstremne vrućine kao dokaz da zelenu tranziciju treba ubrzati, a ne usporiti.
Na globalnom nivou, cene nafte su padale tokom nedelje, kako su se tenzije oko Ormuškog prolaza smirivale, a snabdevanje iz Zaliva normalizovalo, dok je zasebna međunarodna procena projektovala da će se rast kapaciteta obnovljivih izvora energije ponovo više nego udvostručiti do 2030. godine, podržavajući stav da se tranzicija regiona, koliko god bila neravnomerna, kreće u skladu sa globalnim trendom.
Za podatke na nivou projekata, praćenje regulative i specifične analize po zemljama, pretplatite se na naše Dnevne energetske izveštaje i mesečne strateške preglede.