Pregled energetskih kretanja širom regiona. Za potpunu analitičku pokrivenost, uključujući detalje na nivou projekata, praćenje regulative i investicione informacije, pretplatite se na naše Dnevne izveštaje i mesečne strateške preglede.
Dok fondovi za pristupanje EU postaju sve više uslovljeni bržim reformama, vlade na Zapadnom Balkanu su primorane da donose energetske odluke koje se podjednako tiču geopolitičkog usklađivanja koliko i ekonomije. Zastoj u formiranju vlade na Kosovu je snabdevanje gasom pretvorio u eksplicitni politički adut za pregovaranje, dok je regionalni toplotni talas gurnuo čitavu Jugoistočnu Evropu dublje u termogeneraciju i uvoznu zavisnost, čak i dok kapaciteti obnovljivih izvora nastavljaju da rastu.
Energetska politika i regulatorni pravac
Širom regiona, sredstva za pristupanje EU se sve više koriste kao poluga za ubrzanje reformi, a politička cena kašnjenja postaje eksplicitna. Bosna i Hercegovina je upozorena da bi nastavak sporog usklađivanja propisa o životnoj sredini mogao da je košta više od 900 miliona evra iz Plana rasta.
Dugotrajno formiranje vlade na Kosovu je već rezultiralo finansijskom kaznom od strane Brisela (uskraćena sredstva iz Plana rasta), a energetska politika je postala ključni ulog u pregovorima između partija neophodnih za formiranje vladajuće većine.
Crna Gora je, nasuprot tome, nastavila da dobija dalju podršku EU, što pokazuje kako se razlike u političkoj stabilnosti širom regiona direktno pretvaraju u različit pristup finansiranju reformi.
Ova dinamika je najizraženija na Kosovu, gde se izbor između američkog tečnog prirodnog gasa i daljeg oslanjanja na ugalj “umešao” u proces formiranja nove vlade. Vašington je nastavio pritisak na Pristinu da se pridruži regionalnoj LNG inicijativi, predstavljajući saradnju kao preduslov za buduće investicije, dok je odlazeća kosovska vlada umesto toga predložila domaću gasifikaciju uglja kao jeftiniju i bržu alternativu. Neke od partija potrebnih za formiranje vladajuće većine postavilo je prihvatanje američkog gasnog projekta kao uslov za svoju podršku, pretvarajući ono što bi drugde bila tehnička odluka o energetskom miksu – u centralni test spoljnopolitičkog svrstavanja zemlje. Sa otprilike 90% električne energije na Kosovu koje i dalje dolaze iz dve zastarele termoelektrane na ugalj, ishod ovog političkog zastoja oblikovaće uvoznu zavisnost zemlje i njenu putanju emisija u godinama koje dolaze.
Geopolitički izbori su se dešavali i u drugim zemljama. Republika Srpska je nastavila da produbljuje svoje energetske odnose sa Rusijom, pri čemu je njen ministar energetike putovao u Rusiju kako bi razgovarao o novim aranžmanima za snabdevanje gasom i industrijskoj saradnji, dok Federacija sprovodi reformsku agendu povezanu sa EU. Ove razlike ilustruju linije razdvajanja koje prolaze kroz nekoliko država Zapadnog Balkana: nacionalne vlade sve više pregovaraju o energetskoj politici kroz dva, ponekad kontradiktorna koloseka, umesto kroz jedinstvenu strategiju.
Infrastruktura i projekti
Zemlje bogate hidroenergetskim resursima su prešle iz faze planiranja u ranu fazu realizacije velikih projekata reverzibilnih hidroelektrana namenjenih balansiranju rastućih kapaciteta solarne i vetroenergije u regionu.
Beograd je započeo razmenu tehničkih informacija sa Bukureštom o potencijalnom razvoju RHE Đerdap 3, dok se pripremni radovi na Bistrici očekuju takođe ove godine. Regionalni operateri mreže su naveli oba projekta, kao tip fleksibilne, upravljive imovine koja će biti neophodna sistemu Jugoistočne Evrope da bi pratio rast varijabilnih obnovljivih izvora.
Prekogranična gasna infrastruktura nastavila je da napreduje u okviru postavljenih rokova. U vezi sa interkonektorom koji će povezati Severnu Makedoniju sa grčkom gasnom mrežom, i otvoriti put ka snabdevanju LNG-om sa Mediterana i kaspijskim gasom preko Trans-jadranskog gasovoda, velika većina poslova vezanih za eksproprijaciju zemljišta i polaganje cevi je već završena, a završetak je planiran za sledeću godinu.
Baterijsko skladištenje nastavlja da se razvija u regionu. Hrvatska finalizuje novo zakonodavstvo koje će ove jeseni, po prvi put, definisati kako se samostalnim baterijskim projektima naplaćuje pristup mreži, što je nedostatak koji su regulatori širom regiona identifikovali kao jednu od najvećih kočnica za investicije u baterijsko skladištenje.
Slični projekti napreduju u Srbiji, kao i u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini, gde su vlasti ponudile zemljište na tenderu specifično zahtevajući kombinovani razvoj solara i baterijskog skladišta.
Zajednički imenitelj je da se skladištenje pomera sa nivoa političkih priča ka vrsti projekata pogodnih za bankarsko finansiranje, čak i dok redovi za priključenje na mrežu postaju sve duži.
Pored izgradnje novih kapaciteta, nekoliko starijih termoelektrana na ugalj u regionu se nalazi u ozbiljnim finansijskim poteškoćama, što komplikuje računicu tranzicije.
Crnogorska državna elektroprivreda objavila je svoj najgori finansijski rezultat u ovom veku, gubitak od 92 miliona EUR, produbljen problemima u upravljanju, zbog kojih je više puta odlagan sastanak skupštine akcionara.
U Republici Srpskoj, nedavna promena vlasništva u rudniku i termoelektrani “Ugljevik” nije rešila ekonomsku održivost, jer biznis plan operatera predviđa gubitke i u naredne dve godine.
Ovi slučajevi naglašavaju obrazac širom regiona: od državnih preduzeća se očekuje da finansiraju i pravednu tranziciju za radnike u sektoru uglja, i velike investicije u fleksibilnost i obnovljive izvore – bez adekvatne finansijske podrške da to sprovedu.
Energetska tržišta, cene i investiciona klima
Prekogranična trgovina električnom energijom širom Jugoistočne Evrope je oslabila uprkos skoku potrošnje, primoravajući zemlje da se više oslone na domaću termogeneraciju; proizvodnja iz uglja, gasa i lignita je naglo je porasla kako bi se pokrio jaz.
Srbija je nakratko prešla iz neto izvoznika u neto uvoznika, dok uvozna zavisnost Hrvatske tokom leta nastavlja da se kreće blizu polovine ukupne potrošnje, što regulatori i industrijske grupe sve češće opisuju kao strukturni, a ne sezonski problem.
Usko grlo za investicije više nije nedostatak interesovanja – već kapacitet mreže. Samo Srbija ima 18 GW zahteva za priključenje koji obuhvataju i prenosnu (12 GW) i distributivnu mrežu (6 GW). Developeri koji su u dijalogu sa Beogradom uključuju širok spektar regionalnih i međunarodnih investitora u obnovljivu energiju, što naglašava da je kapital dostupan; ono što nedostaje je bankabilni mrežni kapacitet da ga apsorbuje.
Nagli skok globalnih cena nafte ovog meseca, podstaknut obnovljenim tenzijama na Bliskom istoku, preneo se na regionalne pumpe u roku od nekoliko dana, od Tirane preko Beograda do Prištine, izazivajući hitne reakcije vlada.
Srbija je produžila ograničenja izvoza sirove nafte i derivata uz istovremeno smanjenje akciza kako bi zaštitila potrošače, vlasti u Albaniji su suspendovale sopstveni mehanizam za praćenje cena baš kada su cene ponovo počele da rastu, a nekoliko vlada se sada suočava sa istom dilemom: da li šok apsorbovati kroz budžet ili ga preneti na potrošače koja se već bore sa povišenom inflacijom.
Ovo podseća da, uprkos izgradnji novih objekata na obnovljive izvora energije, sektori saobraćaja i grejanja ostaju izloženi globalnim kretanjima cena nafte koja su potpuno van njihove kontrole.
EU i globalni kontekst
Brisel priprema predstavljanje nove strategije elektrifikacije ovog meseca sa ciljem da se drastično smanji potrošnja nafte i gasa u EU do 2040. godine, što pokazuje da će se kandidati za članstvo suočiti sa sve višim standardima dekarbonizacije, iako se bore i sa sadašnjim.
Nuklearna energija je nastavila svoj oporavak, pri čemu je Slovačka na putu da postane elektroenergetski sistem sa najvećim udelom nuklearne energije na svetu, što je u suprotnosti sa Zapadnim Balkanom, gde su nuklearne ambicije trenutno usmerene na obuke prve generacije inženjera.
Za podatke na nivou projekata, praćenje regulative i specifične analize po zemljama, pretplatite se na naše Dnevne energetske izveštaje i mesečne strateške preglede.