Do 2030. godine Bosna i Hercegovina (BiH) planira da mnogo više električne energije proizvodi iz sunca i vetra. Nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP) definiše ovu promenu. Očekuju se nove solarne elektrane ukupne snage oko 1,5 GW i novi vetroparkovi od oko 600 MW. Hidroenergija ostaje važna, a velika reverzibilna hidroelektrana funkcionisaće kao „vodena baterija” koja skladišti energiju kada je jeftina i isporučuje je kada je potrebna.
Šta se planira
- Fokus na novim kapacitetima: ~1,5 GW solarne PV i ~600 MW vetra do 2030, na snažnoj hidro bazi.
- Stabilnost sistema: ~420 MW reverzibilne hidroelektrane (PHS) kao osnova fleksibilnosti.
- Elektrifikovano grejanje: cilj od 100 ktoe za toplotne pumpe (stambeni/javni objekti i velike toplotne pumpe za daljinsko grejanje/hlađenje).
- Mreže: višegodišnji program ulaganja u distribuciju (ojačanja srednjenaponske i niskonaponske mreže, prelazak sa 10 kV na 20 kV) plus ojačanja prenosa i prekograničnih kapaciteta.
- Saobraćaj: mere za električna vozila (EVs) su predviđene, ali bez planiranog broja vozila i punjača do 2030.
Plan se bavi i čistijim grejanjem. Očekuje se da toplotne pumpe, koje prenose toplotu umesto sagorevanja goriva, obezbede oko 100 ktoe do 2030. To bi pomoglo domaćinstvima i javnim zgradama da manje koriste ugalj i gas, posebno zimi.
Da bi se svi ti novi izvori povezali, zemlja mora da unapredi svoje elektroenergetske mreže. Operator prenosnog sistema (TSO), kompanija koja upravlja najvišim naponskim nivoima, ojačaće 400 kV mrežu i poboljšati veze sa susednim zemljama, omogućavajući lakši prekogranični protok. Operatori distributivnog sistema (DSO), kompanije koje upravljaju lokalnim mrežama, pojačaće srednjenaponske i niskonaponske vodove, smanjiti gubitke i završiti prelazak sa 10 kV na 20 kV gde je potrebno. Ova ojačanja stvoriće prostor za krovne solarne panele, male baterije, punjače za električna vozila i buduće digitalne alate.
Domaćinstva, mala preduzeća, opštine i stambene zajednice podstiču se da postanu „kupci-proizvođači” (prosumers), što znači da i proizvode i troše električnu energiju, najčešće preko krovnih solarnih fotonaponskih panela (PV). Energetske zajednice, u kojima susedi planiraju i dele projekte, takođe su podržane novim pravilima. Lakše dozvole i jednostavniji uslovi priključenja bi trebali da pomognu da ovi projekti pređu iz planova u stvarne instalacije.
Saobraćaj će takođe postajati čistiji. Zemlja je postavila cilj većeg učešća obnovljive energije u transportu (RES-T). Poreska i carinska pravila olakšaće kupovinu električnih vozila (EV), a pravni okvir podržaće uspostavljanje novih punionica. Plan ne navodi fiksan broj EV ili javnih punjača za 2030, ali količina električne energije predviđena za drumski saobraćaj sugeriše rast oba segmenta.
Korišćenje uglja će se postepeno smanjivati. Nove termoelektrane na ugalj nisu planirane, a očekuje se da će starije jedinice početi da se povlače nakon 2028. Ne postoji jedinstvena „godina izlaska”, ali je smer jasan. Da bi svetla ostala upaljena dok ugalj opada, zemlja će se oslanjati na reverzibilne hidroelektrane, bolje prekogranične veze i rast solarne i vetroenergije.
Postoji nekoliko praznina koje zahtevaju pažnju. Plan ne uspostavlja nacionalni cilj za pametna brojila, koja su deo napredne merno-informacione infrastrukture (AMI) i koja beleže detaljnu potrošnju i omogućavaju savremene tarife. Bez jasnog AMI plana, digitalna spremnost može se razlikovati od jednog DSO-a do drugog. Plan je takođe oprezan po pitanju tačnih brojki za EV i javne punjače, pa će gradovi morati da prednjače sopstvenim planovima mobilnosti.
Ukratko, put Bosne i Hercegovine do 2030. je da izgradi mnogo solarnih i vetro kapaciteta, oslonac sistema obezbedi reverzibilnim hidroelektranama, očisti grejanje toplotnim pumpama i modernizuje i prenosnu i distributivnu mrežu. Ako javne institucije, elektroprivrede i investitori brzo deluju i sarađuju, zemlja može isporučiti čistiju električnu energiju, bolju pouzdanost i niže zagađenje, uz očuvanje pristupačnosti električne energije.
Ostavite odgovor