Nacrt Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) Crne Gore predstavlja primer pragmatične ambicije. Najjači fokus stavlja tamo gde država i javna preduzeća koja upravljaju elektromrežama mogu najbrže da isporuče rezultate -mreže, dispečing i integracija tržišta – dok je pristup blaži tamo gde rezultate više oblikuje ponašanje potrošača.
Šta se planira
- Hidroenergija: HE Komarnica (~172 MW) i Kruševo (~82 MW) kao oslonac „čvrstih” obnovljivih kapaciteta.
- Vetar: Gvozd I i II plus ~200 MW dodatnih kopnenih vetroelektrana u scenariju „sa merama”.
- Solar: imenovani projekti na nivou elektroenergetskog sistema (Briska Gora, Velje Brdo, Tuzi, Vilusi, Krupac, plutajući PV) i veliki talas krovnih/prosumer instalacija.
Nove elektrane će dodati čistu električnu energiju. Dva hidroenergetska projekta – Komarnica, približno 172 MW, i Kruševo, oko 82 MW – će obezbediti stabilnu obnovljivu proizvodnju. Korišćenje vetra raste kroz projekte Gvozd I i II, i druge lokacije, uz oko 200 MW u scenariju sa merama. Planirane su i velike solarne elektrane na više lokacija, a očekuje se i veliki broj krovnih fotonaponskih solarnih sistema (PV) u domaćinstvima i privredi.
Elektrifikacija grejanja napredovaće pre svega kroz energetsku obnovu zgrada. Plan predviđa da se direktno električno grejanje zameni toplotnim pumpama nakon renoviranja zgrada; ipak, ne postavlja se numerički cilj za broj toplotnih pumpi ili udeo elektrifikovanog grejanja po sektorima do 2030. Ovakav pristup je praktičan, ali ostavlja prostor da se ciljevi naknadno preciziraju.
Prozjumeri, pojedinci ili kompanije koji i proizvode i troše električnu energiju – već učestvuju. Više od 26.000 korisnika je izrazilo interesovanje, a oko 70 MW je već priključeno. Predviđen je budžet od 130 miliona evra u periodu 2025–2030. za podršku krovnim PV sistemima za domaćinstva, kao i za komercijalne i industrijske korisnike. Čak i mali sistemi od 5 do 7 kW po lokaciji mogu do 2030. dodati na desetine megavata, a veće usvajanje može doneti i više od 100 MW. Ovaj rast traži zamenu brojila, lokalna mrežna ojačanja i maloprodajne tarife koje stimulišu pametnu upotrebu.
Energetske zajednice, u kojima komšije zajednički planiraju i dele projekte, pominju se, ali za sada nemaju ciljeve niti posvećen program podrške. S obzirom na veličinu i geografiju Crne Gore, ovo je praznina koju buduća politika može popuniti.
Skladištenje električne energije će biti vođeno pravilima, a ne fiksnim brojkama. Plan ne postavlja poseban cilj za baterijske sisteme skladištenja (BESS). Umesto toga, skladištenje će se zahtevati uz nove obnovljive elektrane tamo gde sistemu bude potrebno, s veličinom definisanom Mrežnim pravilima ili podzakonskim aktom. Ovaj fleksibilan pristup povezuje skladištenje sa stvarnim operativnim potrebama.
Prenosna mreža, visokonaponska mreža kojom upravlja operator prenosnog sistema (TSO), planira da zadrži gubitke na nivou od oko 2%, čak i uz rast tokova. Dispečerski centar uključiće moderne digitalne alate, uključujući SCADA/EMS (nadzor i upravljanje energijom), WAMS (širokopodručno nadgledanje) i bezbedne komunikacije zasnovane na IP/MPLS-u (Internet Protocol/Multiprotocol Label Switching). Ključni projekti uključuju 400 kV koridor od Brezne do Crkvičkog Polja, koji se nastavlja ka Sarajevu, kao i veze koje podržavaju Transbalkanski koridor. Pored toga, akcenat je na većem korišćenju HVDC kabla ka Italiji. Ovi koraci pripremaju Crnu Goru za dnevno i kasnije unutardnevno tržišno povezivanje sa Evropskom Unijom, počev od Italije.
Distributivna mreža, srednje- i niskonaponska mreža kojom upravlja operator distributivnog sistema (DSO), ima cilj da smanji gubitke ispod 10% do 2030. Planovi uključuju prelazak na strukturu 110/10 kV, uvođenje potpunog daljinskog upravljanja u nove ili rekonstruisane trafostanice i implementaciju DMS/OMS (sistem upravljanja distribucijom/sistem upravljanja prekidima) sa praćenjem SAIDI i SAIFI (standardne mere trajanja i učestalosti prekida). Napredno merenje će se širiti kroz AMI/AMR (napredna merno-informaciona infrastruktura/automatsko očitavanje), a NN i SN mreže biće ojačane kako bi prihvatile više krovnih PV sistema i punjenje električnih vozila (EV).
Pametna brojila će se podsticati, ali plan ne postavlja konkretan cilj za 2030. Politika je da pametno merenje postane opšta praksa, kako bi se smanjili gubici, olakšalo upravljanje potražnjom i podržale vremenski diferencirane ili dinamičke tarife. Definisanje nacionalnog cilja bi olakšalo praćenje i merenje napretka.
Električna mobilnost se promoviše, ali bez fiksnog cilja za udeo električnih vozila ili broja javnih punjača. Očekuje se da rast krene duž turističkih koridora, u primorskim centrima. Brzina uvođenja će više zavisiti od dizajna tarifa i pojednostavljenja procedura za izdavanje dozvola nego od subvencija, a DSO će morati da pripremi lokalne mreže za instalaciju punjača.
Uloga uglja će vremenom opadati. U ambicioznijoj putanji, očekuje se da TE Pljevlja obezbedi oko 27,5% proizvodnje u 2030, uz smanjene sate rada kako se OIE i interkonekcije budu širile. Posle 2040, elektrana bi trebalo uglavnom da služi kao hladna rezerva.
Glavni rizici su izostanak jasnih brojki i ciljeva za toplotne pumpe, EV i pametna brojila, što otežava merenje napretka. Ipak, smer je jasan.
Do 2030. Crna Gora očekuje da poveća udeo obnovljivih izvora, ojača mrežu, smanji tehničke gubitke i smanji korišćenje uglja. Sa visokonaponskom vezom ka Italiji, budućim 400 kV koridorom ka Bosni i Hercegovini i Srbiji i naprednim TSO alatima, Crna Gora projektuje mrežu koja može pouzdano služiti za trgovinu čistom energijom, uz pristupačne cene.
Ostavite odgovor